Сремски Карловци су једно од ретких места у Републици Србији које је сачувало већину обележја минулих времена. Захваљујући пре свега догађајима, али и архитектури XVIII и XIX века, амбијентална целина уоквирена у подножју места представља доживљај за многобројне туристе, па самим тим и полазну основу за развој културног туризма.

Градско језгро представља заштићену амбијенталну целину, која је у потпуности урбанистички очувана. Сви културно-историјски споменици су вешто уклопљени и имају идеалну позију. Овакав распоред и концентрација већине споменика на малом простору представља један од важнијих сегмента туристичке понуде. Догађаји попут потписивања Карловачког мира, као и црквено-народни сабори повећавају овај значај, уздижући га на међународни ниво.

Поред институција културе и духовности, обронци Фрушке горе Сремским Карловцима дају ноту префињености, како због виногорја, тако и због предивних јесењих пејзажа Стражилова и околине.

Најзначајнији културно-историјски споменици у Сремским Карловцима су следећи:

Патријаршијски двор – најмонументалнија грађевина XIX века у Војводини, која данас представља седиште Епископа сремског;
Карловачка гимназија – најстарија српска гимназија, основана 1791. године;
Карловачка богословија – најстарија српска богословија, основана 1794. године;
Саборна црква – барокни храм посвећен Св. Николи из 1762. године;
Римокатоличка црква – посвећена Св. Тројству, из 1768. године;
Чесма "Четири лава" – подигнута 1799. године у част завршетка првог карловачког водовода;
Магистрат – монументална грађевина с почетка XIX века;
Капела мира – подигнута 1817. године, на месту где је потписан чувени Карловачки мир 1699. године, између сила Хришћанске алијансе и Турске;
Горња црква – посвећена Ваведењу пресвете Богородице из 1746. године;
Доња црква – посвећена Св. апостолима П'етру и Павлу из 1719. године;
Богословски семинар – интернат за ђаке Карловачке богословије, подигнут 1903. године;
Стефанеум – подигнут на иницијативу Патријарха Георгија Бранковића, као ђачки интернат 1904. године;
Палата "Илион" – некадашња резиденција Патријарха Јосифа Рајачића из 1848. године, у којој је данас смештена Завичајна збирка Сремских Карловаца;
Споменик Бранку Радичевићу – подигнут 1885. године na Стражилову;
Музеј пчеларства породице Живановић – основан у част професора Јована Живановића, оснивача модерног пчеларства на овим просторима;

Музеји

Завичајна збирка Сремски Карловци, смештена је у палати "Илион" и припада Музеју града Новог Сада. Сталну поставку чини археолошко наслеђе Сремских Карловаца, историјски део посвећен Богословији и Карловачкој гимназији, сељачка соба и кухиња с краја XIX века, затим легати Милића од Мачве и Светозара Лазића. Током градских годишњих манифестација у музеју су уприличене повремене изложбе. Музеј пчеларства породице Живановић основао је Бора Живановић 1968. године на основу збирке професора Јована Живановића, зачетника модерног пчеларства код Срба. Експонати у музеју су стари пчеларски алати, кошнице, књиге, фотографије и документација везана за историју пчеларења. Поред музеја налазе се вински лагум и подрум за дегустацију вина и меда. Ризница Патријаршијског двора представља Одељење Музеја српске православне цркве из Београда. Поставка је распоређена у седам просторија. Поред реткости у виду кожних тапета у трпезарији, ту се налазе још и галерија портрета карловачких митрополита и патријарха, иконе, делови, па и цели иконостаси, као и неке од првих српских штампаних књига из XVI века и други богослужни предмети.

Кад су природни ресурси у питању као посебне вредности издвајају се:

Стражилово – излетиште на територији Националног парка "Фрушка Гора", удаљено 4,5 км од центра Сремских Карловаца. На Стражилову је сахрањен песник Бранко Радичевић;
Дворска башта – природни комплекс који се налази у самом насељу. Дворска башта је основана 1848. године као ботаничка башта – огледно добро за практичну наставу ученика Гимназије и Богословије. Данас, као спортско-рекреативни центар својим бројним садржајима употпуњује туристичку понуду места;

Река Дунав са приобаљем (комплекс шума поред Дунава и локалитет Калиште) - поред изградње марине за мање бродове и оживљавања путничког речног саобраћаја и изградње спортско- рекреативних садржаја на Дунаву, од великог значаја је и чињеница да је цикло туризам у изузетном успону и да је у току велики европски пројекат израде бициклистичких стаза дуж Дунава од Пасауа до Делте; Специјални резерват природе "Ковиљско-петроварадински рит" који има атрактивне пејзажне карактеристике, као и значајан биодиверзитет, и појединачни природни споменици као што су: стабло платана (у порти Доње цркве), које својом висином од преко 30 м и старошћу која се процељује на 150 година, представља јединствен примерак ове врсте на тлу Војводине, стабло дивљег кестена (у дворишту породичне куће Живановић), три стабла тисе (у дворишту Карловачке гимназије и у парку Патријаршијског двора); Виногради дају читавом подручју препознатљиву пејзажну особеност. Карловачка вина конзумирана су још у XIX веку у Бечу, по Чешкој, Пољској и другим европским градовима и државама. Вина као што су Карловачки ризлинг, Бермет и Аусбрух и данас су чувена. То је добра основа за профилисање туристичког производа, који је актуелан и у Европи под називом „Путеви вина“, односно „Винске туре“. Туристички производ "воз Романтика" покренут је пре једанаест година у сарадњи ЖТП Београд - Дирекцијом за путнички саобраћај и Туристичком организацијом општине Сремски Карловци. По доласку у Сремске Карловце путнике воза дочекују водичи Туристичке организације и воде их у организовано разгледање културно-историјских споменика града. У обиласку путници посете Ризницу Патријаршијског двора, Саборну и Римокатоличку цркву, Завичајну збирку, као и унутрашњост Гимназије у којој се налази свечана сала и спомен библиотека са 18.000 примерака књига, од којих су многе раритети. Након разгледања знаменитости града туристи имају слободно време, у којем им водичи препоручују разне активности, одлазак до Стражилова и посету гроба Бранка Радичевића, обилазак Капеле мира, одлазак до продавнице сувенира, спортске активности у Дворској башти, вожњу Дунавом и слично. Поред конзумирања хране у ресторанима, гостима је у понуди посета музеја пчеларства и дегустација вина у карловачким лагумима.