ДОЊА ЦРКВА - ПОСВЕЋЕНА СВ. ПЕТРУ И ПАВЛУ

Сазидана је у стилу барока око 1719. Основа цркве је триконхосна, а торањ има три спрата. Између припрате и наоса постоји дрвени портал. Карловачки митрополит Мојсије Путник је у овој цркви 1782. за црногорског владику рукоположио Петра I Петровића Његоша, господара Црне Горе, касније Св. Петра Цетињског. У порти цркве налази се заштићено веома лепо стабло платана.

ЗГРАДА ЖУПНОГ УРЕДА

Правоугаоне је основе, зидана је у првој половини XIX века. Према Тргу фасада има у приземљу и на спрату по три прозора, а према улици Патријарха Рајачића по шест прозора. И данас има исту функцију.

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА

Црква је сазидана у барокном стилу 1768. а обнављана је у више наврата. Наглашена је само западна фасада са улазним вратима у дуборезу. Црква је једнобродна са веома израженим унутрашњим удвојеним пиластрима. Звоничка барокна капа завршава позлаћеном јабуком са крстом.

ЗГРАДА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

Зграду је за потребе Богословије 1938.г пројектовао архитекта Ђорђе Табаловић. На овом месту некада се налазила Нормална (основна) школа, сазидана између 1785. и 1788. за време митрополита Мојсија Путника, а касније "Благодејаније" (интернат) митрополита Стратимировића. У згради се после Другог светског рата налазио институт за воћарство, а данас је у њој Скупштина Општине Сремски Карловци.

САБОРНА ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ

Градња Саборне цркве Св. Николе започела је 1758. на месту старе цркве Св. Николе из турског времена а на иницијативу митрополита Павла Ненадовића. Године 1760. зидани су торањ и купола по пројекту Захарија Орфелина, а црква је потпуно завршена 1762. Једнобродна је грађевина са полукружном апсидом на истоку и два висока барокна звоника на западу. Величанствен иконостас, ремек је дело српског барокног сликарства, рад Теодора Крачуна и Јакова Оерфелина. У цркви се чувају значајне реликвије: чудотворна икона Богородице са малим Христом и ћивот са делом моштију Св. Арсенија I Сремца, првог српског архиепископа, после Св. Саве. Два престола предвиђена су за српског краља и српског патријарха.

КАПЕЛА КАРЛОВАЧКОГ МИРА

Одлуком Бечког ратног савета 1808. Капела Мира је изграђена од 1809 до 1814. на месту где је некад била приземна дворана од балвана и дасака са четворо врата да би све зараћене стране могле истовремено да уђу у простор за преговарање ради закључења Карловачког мира 1699. Године 1740. када су Срби просекли улицу у њеном правцу, претворена је у капелу. Византијског је стила у облику турског шатора.

ПАТРИЈАРШИЈСКИ ДВОР

Саграђен је између 1892. и 1895. године по пројекту архитекте Владимира Николића, на месту некадашњег "Пашиног конака", прве резиденције поглавара Српске цркве по пресељењу архиепископије из Пећи у Сремске Карловце. Двор је реализован заслугом патријарха Георгија Бранковића, а по идеји митрополита Стефана Стратимировића. Двор је репрезентативна јавна грађевина типа градских палата са краја XIX. века, обликована са стилским одликама историцистичке архитектуре са елементима ренесансе и барока. При двору се налази капела посвећена Св. Димитрију, величанствена свечана сала и богата црквена ризница са портретима српских црквених великодостојника, бројних вредних икона и књига као и црквених предмета. Двор је данас стална резиденција владике сремског и летња резиденција српског патријарха.

ЧЕСМА "ЧЕТИРИ ЛАВА"

Чесма је саграђена 1799. у неокласицистичком стилу по пројекту италијанског архитекте Ђузепеа Априлиа. Зидана је од црвеног мермера са четири луле (четири лавовске главе) и великим басеном за воду. Чесма са четири изворишта питке воде симболише и подсећа на библијске "четири рајске реке" од којих је једна, по Константину Филозофу и Севериану Гавалском, баш Дунав (библијско име Фисон). Живи још увек и легенда да ће свако онај ко попије воде са ове чесме морати доћи опет у Сремске Карловце.

КУЋА БРОЈ 5
Хотел "Боем" и биоскоп

Садашњи облик зграде, бивши "Хотел Шарановић" сазидан је 1920.г у тзв. стилу уједињења на месту некадашње барокне куће браће Андрејевић у којој се налазила пошта, касније и хотел. На том месту у првој половини XIX века немац Торер држао је хотел "Код Трубача". Данас се у приземљу зграде налази хотел "Боем", биоскоп "Стражилово" у реконструкцији и позориште и продавница одеће, а спрат се користи за становање.

КУЋА БРОЈ 7

Зидана је у стилу рококоа са оријенталним елементима. Основа је правоугаона, а кућа је сазидана у XVIII веку, приземље и спрат. Током времена коришћена је као хотел и српска читаоница а после као народна библиотека. Данас зграду користе Туристички информативни центар, црквена продавница, месна заједница, политичке партије, културни центар са галеријом и инвалиди рада.

КУЋА БРОЈ 9

Приватна приземна стамбена зграда из 70-тих година XIX века. И данас се користи за становање, с' тим што се у уличном делу налази фото радња са фотокопирницом и комисион.

КУЋА БРОЈ 11

Приватна једноспратна зграда саграђена половином XIX века за потребе становања и апотеке. После пресељења апотеке у суседну зграду, локал у приземљу се користио као берберница, а данас се у њему налази посластичарница. Спрат се и даље користи за становање.

КУЋА БРОЈ 13

Приватна једноспратна стамбена зграда у власништву породице Штрасер. Основа је правоугаона, а кућа је сазидана 1880.г. Фасада је у стилу еклектизма. У приземљу се налази апотека чији је инвентар (из 1860.г) пресељен из зграде број 11. и заштићен је Законом о заштити споменика културе..

КУЋА БРОЈ 15

Једноспратна кућа има основу у облику ћириличног слова Г, а сазидана је 1772. У оvој кући је живео и умро познати српски архитекта Владимир Николић, творац главних објеката на Тргу Б. Радичевића. Касније су у њој живели и умрли проф. Коста Петровић, историчар С. Карловаца и његова супруга проф. Теодора-Мајица Петровић, књижевница. Приземље је често мењало намену. Најдуже се у њему задржала "Карловачка задруга за међусобно помагање и штедњу".

БОГОСЛОВИЈА - ЗГРАДА ЦРКВЕНО-НАРОДНИХ ФОНДОВА

Зграда је сазидана под патријархом Георгијем Бранковићем 1900.г као "Народни дом". Објекат је квадратне основе са испадима на угловима који су украшени декоративном рустиком. Прву редовну богословску школу за православне Србе основао је митрополит карловачки Стефан Стратимировић у Карловцима 1794.г. Крајем XIX века у оквиру Богословије основана је једна од првих катедри пчеларства (проф. Јован Живковић) у Европи. Треба нагласити да је огњиште нашег познатог и дивног црквеног појења било у Карловачкој богословији. То је чувено Карловачко појање. Учитељи тога пјенија били су прота Анастасије Поповић и свештеник Ђура Поповић. Атанасијево појање сачувано је и данас у црквеној музици Корнелија Станковића.

Данас у овој згради ради, од 1964. године, богословија (у рангу средње школе) "Св. Арсеније" и Архив Српске академије наука и уметности.

КАРЛОВАЧКА ГИМНАЗИЈА

Важност прве српске гимназије у просветној историји српског народа веома је велика. Основана је 1791.г у Карловцима, престоници српских патријарха, митрополита, у месту где су се одржавали српски народно-црквени сабори. Поред Фрушке горе - "Свете горе" српског народа, захваљујући напорима митрополита Стефана Стратимировића и трговца добротвора Димитрија Анастасијевића - Сабова. Велики број наших великана који су знатно утицали не само на судбину српског народа у широј Угарској, него и у Србији и Црној Гори и у свим другим крајевима био је ђак Карловачке гимназије. Данашња зграда сазидана је 1891.г по пројектима будимпештанског архитекте Јулијуса Партоша. Фасада (полихромија жуте и црвене боје) рађена је комбинацијом традиоционалног српско-византијског архитектонског стила и западњачке мађарске сецесије. Зграда представља ипак јединствену архитектонску целину, која је као Патријаршиски двор била сматрана најрепрезентативнијом српском грађевином у Војводини. У школи је сачувана једна од најстаријих библиотека вредних књига у Срба. Данас у овој згради ради Филолошка гимназија.

МАГИСТРАТ

Магистрат је грађен од 1806 до 1811. у неокласицистичком стилу. План је радио инжењерски поручник барон Васкез (Васqез) 1791. а преправио га је инжењерски капетан Пољани (Полуану) 1805. У свечаној сали Магистрата српски народ је маја 1848. проглашен за политички слободан и независтан под домом аустријским и круном угарском. Са балкона овог здања патријарх Јосиф Рајачић обнародовао је оснивање Српске Војводине. Како се која држава смењивала на згради Магистрата је стављала своје грбове. Последње деценије двадесетог века започела је обнова и адаптација Магистрата која траје и данас.

КУЋА БРОЈ 3

Зграда је грађена крајем XVIII века али је завршена истовремено кад и магистрат 1806.г. Фасада у рококо стилу, састављена из два дела, преломљена је под благим углом. У кући је живео проф. Душан К. Петровић, писац књиге "Историја сремске епархије", објављена 1970.г. Спрат се користи за становање а у приземљу се налазе гостиона, трафика, бифе и фризерски салон.

ГОРЊА ЦРКВА ПОСВЕЋЕНА ВАВЕДЕЊУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Сазидана је по наређењу патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте 1746. на месту порушеног женског манастира за који се зна да је постојао од 1561. до 1731. и био метох манастира Хиландара. Црква има базиликалну основу са малим тремом пред наосом, а наос је од нартекса одвојен само дрвеном преградом. То је једнобродна грађевина са дозиданим звоником и куполом.

ДВОРАЦ ИЛАРИОН МУЗЕЈ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА

Двор барона Рајачића зидан је у стилу бидермајеровског класицизма између 1836.и 1848. а обновљен је 1922. Основа зграде је у облику слова Т. У свим собама прелаз од зидова ка таваници представља једну широку зону у виду благог лука. Данас се у овом објекту налазе Завичајни музеј Сремских Карловаца и седиште културне манифестације "Бранково коло". Музеј поседује сталну поставку.

СТЕФАНЕУМ - ИНСТИТУТ СРПСКОГ НАРОДА

Грађевина је подигнута 1903. у еклектичком стилу по пројекту архитекте Владимира Николића а на иницијативу патријарха Георгија Бранковића. Основа зграде је у облику ћириличног слова Ш чији је десни крак дужи за 15 стопа. На иницијативу Светске српске заједнице са седиштем у Женеви, данас је у овој згради смештен Институт српског народа.

БОГОСЛОВСКИ СЕМИНАР - СЕМИНАРИЈУМ

Зидање семинара започето је 1900. а завршено 1902. Пројектант је био архитекта Владимир Николић. Семинар је зидан у псеудовизантијском стилу, има и подрум, приземље и два спрата. Семинар је основао о свом трошку патријарх Георгије Бранковић, народни добротвор. Данас се у овом здању налази интернат за ученике Богословије "Свети Арсеније Сремац".

СТРАЖИЛОВО - БРАНКОВ ГРОБ

Гроб српског песника Бранка Радичевића изграђен је 1883. за тридесетогодишњицу његове смрти и свечаног преноса његових костију из Беча, а по жељи самог песника. Гроб је обележен, по пројекту београдског архитекте Светозара Ивачковића, спомеником високим 6 метара формираном од три четвороугаона степеника, сваки мањи од другог, док је на последњем постављен обелиск. Споменик је заслужио темељну обнову.

ДВОРСКА БАШТА

Оформљена је за потребе очигледне наставе природних наука половином XIX века на иницијативу Андрије Волнија, директора и професора Српске велике гимназије у Карловцима, а под патронатом тада главног старатеља гимназије, патријарха Јосифа Рајића. Пројекат је, претпоставља се, радио бечки вртни архитекта Рудолф Сибек. Ово је био један од најлепших и највећих пархова у Војводини до Другог светског рата. Од 1941. Дворска башта изложена је пропадању и уништавању.

ТРГ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА - ГРАДСКО ЈЕЗГРО СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА

Градско језгро Сремских Карловаца настало је као резултат развоја града током XVIII, XIX века и почетком XX века. Спонтано формирање урбане матрице у XVIII веку, када су Карловци били највећа српска варошица у Подунављу, ослањало се на старију основу, што потврђују историјски извори и најновија археолошка открића. Са повећањем религиозног и политичког значаја и улоге Карловаца (од 1713.г премештањем митрополије из Крушедола) појављује се и потреба за изградњом јавних објеката који одговарају новоуспостављеним функцијама.

Ни Београд ни Нови Сад немају такав уравнотежен и хармоничан трг као што Карловци имају Трг Бранка Радичевића. Трг је поларизован како по краћој осовини на сакралну страну (Патријаршија, саборни православни храм Св. Николе и римокатоличка црква Св. Тројства) и профану страну (Магистрат, хотел, биоскоп, посластичарница, апотека, услужне делатности), тако и по дужој осовини сакралну педагошку страну (православна Богословија) и профану педагошку (гимназија). Центални објекат на Тргу, у чворишту свих саобраћајних кретања, је чесма "Четири лава". Овај стожерни објекат свеопштег значаја задовољава основну човекову потребу, било да је карловчанин или да је путник намерник, да не буде жедан. Игром случаја, или пре смишљеном геометријом која уравнотежује енергију облика и намена, чесма - вода (женски поларитет) смештена је на линији која са једне стране повезује торњеве (мушки поларитет) Горње цркве - посвећене Ваведењу Пресвете Богородице и Доње цркве - посвећене Св. Петру и Павлу, а са друге раздваја звонике православног храма Св. Николе и римокатоличке цркве Св. Тројства. Овакво поливалентно урбанистичко уодношавање архитектонских објеката и њихова намена помоћу геометријских, стереометријских, верских и нумеричких координата доказује нам вештину старих градитеља да помоћу уравнотежених урбаних елемената творе "свет у малом" тј. "Трг за сва времена".