КАРЛОВАЧКА ГИМНАЗИЈА
(основана 1791. године)
Гимназијско велелепно здање, налик на средњовековни манастир је пројектовао и изградио (1891. године) будимпештански архитекта Јулије Партош у српско-византијском стилу, са богато украшеним главним улазом. Зграда је под заштитом као споменик културе.
Карловачка гимназија је филолошка гимназија за талентоване ђаке која школује профиле класичне филологије (старогрчки и латински језик) и савремене филологије, уз обавезно учење два жива страна језика (енглеског, немачког, француског, италијанског, шпанског или руског језика), нарочиту пажњу посвећујући изучавању спрског језика, који је у нашој школи посебан предмет, као и књижевност. У четвртој години Карловачке гимназије уче се и Увод у општу лингвистику и Реторика и беседништво, а сваки са свог аспекта поспешује учење и знање матерњег језика. Предмети Старословенски језик и лингвистика су (факултативно) изучавани у Гимназији јер постоји велико интересовање ученика.
Оделења броје највише 24 ученика, а на часовима језика (српског, латинског, старогрчког и живих страних језика) формирају се групе до 12 ученика. Такав рад (менторски) изразитије ангажује ученике и професоре и у усвајању знања постижу се много бољи резултати.
На пријемном испиту у Карловачкој гимназији (који се полаже нешто раније него у другим школама) полажу се матерњи језик, књижевност и страни језик. Карловачка гимназија организује припремну наставу за полагање пријеног испита и дистрибуира збирке тестова из српског језика и књижевности и страних језика као помоћ за полагање пријемног испита.
Фонд књига Карловачке гимназије раздељен је у две гимназијске библиотеке.
Спомен библиотека је најстарија и најбогатија гимназијска библиотека у Срба (основана кад и Гимназија). Реч је о музејском типу библиотеке (закључно са 1921. годином) са фондом од 18.198 књига и 8.481 годишта периодике. Библиотека је отворена за научну јавност. Међу овим књигама су и личне библиотеке Теодора Радичевића, оца Бранка Радићевића (81 књига), Јована Живановића (624 књиге), Паје Марковића Адамова (547 књига)... Књига по језицима има највише на немачком језику (8.313), српском и хрватском језику (7.199), затим на латинском и грчком, руском, чешком, словачком, словеначком, бугарском, али и на италијанском, француском, румунском, енглеском и мађарском језику.
Друга библиотека Карловачке гимназије је ђачка и професорска библиотека, богатог и традицијског, али и савременог библиотечког фонда, на српском језику, али и на свим класичним и живим језицима који се изучавају у Гимназији. И ова библиотека располаже великим бројем легата бивших карловачких ђака и професора, као и знаменитих културних прегалаца који су своје књиге завештали Карловачкој гимназији.
Невелику библиотеку поседује и Позориште „Козачински“ Карловачке гимназије (дар Позоришног музеја Београд). Позориште „Козачински“, као школско позориште, делује на најдужој традицији тог типа позоришта у Срба. Негујући класичан али и модеран позоришни репертоар, богат у драмским жанровима, подразумевајући и позориште за децу, гимназијалцима пружа лепу могућност развијања глумачког дара, као и лепу могућност учења путем представљања. Позориште „Козачински“ даје особит печат Карловачкој гимназији.
Школски лист „Бранко“, покренут још 70-их година двадесетог века, као лист карловачких ђака и професора, излази четири пута годишње.
Повремено излазе још два листа карловачких ђака и професора: „AMICUS“ (на класичним језицима) и „IUVENALIA“ (на живим страним језицима).
Хор девојака Карловачке гимназије годинама потврђује високу уметничку вредност наступајући самостално, али и са мушким хором Карловачке богословије, под обједињеним именом Мешовити хор карловачких ђака.
У Гимназији активно ради ђачки парламент.
На традицији бројних некадашњих удружења поново је основано Удружење бивших карловачких ђака.
